Реч организатора 14. смотре ликовног стваралаштва аматера Града Сремска Митровица:
И започе јесен пупљењем свега заточеног у несаници нашој.
И беше дан 25, месеца 9, године 17, у веку 1, миленијума новог.
И Смотра 14. ликовног стваралаштва аматера Града, се згоди.
Сва прошла озарења, сумрак је ушушкао.
О вери нечијег срца причаху платна многа.
И ово није реч, већ ехо, и ја је заврших тамо, где Други већ отпоче, импресију уметничку (да чудне ли случајности, ко позван провиђењем неким), кроз лирску вокацију, доживљај лични, преточен речима критичким својим.
Лепота је, кажу, у оку посматрача сваког. Зато ово и јесте, неочекиван а слућен, недоречен а јасан, нескривен, а ипак само Јасни Танасијевић знан, разлог, повод, и уметничког поретка след, да се утисак са платна на папир, критичким пером, преточи, а моја потреба, да то све објасним, остављајући слободу надахнућа, и другима свима, да то, ако жељу имају, и учине.
Зорица Мишчевић
Јасна Танасијевић
Приказ слика „Сага о Дунђерском“ и „Три љубави Богдана Дунђерског – жене, коњ и вино“ Љиљане Путинчанин
Како се смисао уметничке критике рађа при оплодњи оног слоја уметничког дела који након завршене изложбе наставља да комуницира са јединственим и непоновљивим унутрашњим контекстом сваког појединачног присутног посматрача, слике „Сага о Дунђерском“ и „Три љубави Богдана Дунђерског – жене, коњ и вино“ еминентне ауторке Љиљане Путинчанин, изложене на 14. смотри ликовног стваралаштва аматера Града Сремска Митровица одржаној од 25. до 2. октобра 2017. године у Галерији „Лазар Возаревић“, и те како заслужују да, поред тога што су наставиле да се пројектују у машти сваког посматрача, буду представљене и свима онима који би желели да још једном изнова перципирају дела ове талентоване уметнице.
Уистину, на питања која су се одувек наметала у контексту постојања уметничког дела – Где се то налази уметничко дело, да ли на платну или у свести уметника или пак посматрача? – Љиљана Путинчанин, галеристкиња и инструкторка сликарства, учесница на преко 90 групних и 12 самосталних изложби широм света и дугогодишња председница Српског удружења сликара и вајара „Урош Предић“ у Швајцарској, даје одговор да су уметникова идеја и њена визуелна реализација заправо две стране једне исте медаље – уметничког дела. Својом посвећеношћу и јасним сликарским изразом, обојеног разноврсном палетом боја и маестрално смишљеним драматуршким решењима композиције, предочила је публици чувену причу о Богдану Дунђерском, његовим највећим љубавима и маштањима. Користећи се чистом јајачном темпером, благог и јарког колорита, уметница вешто наглашава главне мотиве овог „наративног приповедања“, те у свом приказу својеврсне „жанр сцене“ – Сага о Дунђерском, износи на површину живот познатог војвођанског велепоседника, сагледаног кроз призму ауторкиног личног стваралачког печата. Како наводи Љиљана Путинчанин, „актери на њеним сликама живе од оригиналности и ситуација у којима се налазе и једни са другима комуницирају, а то су управо ситуације са којима и ми сами можемо да се идентификујемо“. Дакле, усредсређеност управо на ове „непролазне“ теме, сврстава ову сликарку у ред уметника који свој стваралачки импулс црпе из најинтимнијих говора људске душе, њихових свакодневних страдања и надања, чиме уметничка аура дела остаје дубоко уткана у визуелно искуство публике. Оно што посебно задивљује на поменутим сликама, јесте ауторкина способност за вешто обликовање простора, односно подела слике у регистре који прате нит животне приче о Дунђерском, те би се могло рећи да је у случају ових дела та прича смештена у контекст времена у којем је постојала.
Због надахнутог и сугестивног представљања, доносећи на платно оно што „јесте“ у животу Богдана Дунђерског, Љиљана Путинчанин учинила је да се публика не само упозна са овим чувеним митом, него и да на неки начин преиспита и сагледа своја унутрашња стремљења. Љубазно одговоривши на топли дочек и најлепше честитке посетилаца, Љиљана Путинчанин још једном је потврдила нашу жељу да је поново видимо у нашем граду.